| |
|
|
| |
The Handsome Family
Dom omladine Beograda
17. oktobar 2018.
|
 |
|
| |
Poznati američki sastav The Handsome Family sinoć je u Domu omladine Beograda (Sala Amerikana) održao svoj prvi koncert u Srbiji.
The Handsome Family slušam od ranije a njihovi albumi "Through The Trees","In the Air" i "Singing Bones" su na mene ostavili vrlo povoljan utisak. Smatraju se rodonačelnicima onoga što se sada zove Americana a njihova pesma "Far From Any Road" je bila zaštitni znak omiljene mi TV serije "True Detective". Sa zanimanjem sam očekivao njihov jučerašnji nastup u DOB-u.
Spletom okolnosti poprilično umoran i iznerviran stigao sam u Dom omladine sa zakašnjenjem od 10 tak minuta. Prijatno me je iznenadilo da je koncert u Velikoj sali Doma Omladine i zauzeo sam mesto u jednom od poslednjih redova dvorane. Handsome Family su već započeli svoj nastup. Prvo što mi je palo u oči jeste da su Bert i Rennie Sparks nekako staromodno obučeni u tamne crne boje, a ni bubnjar i drugi gitarista nisu mnogo odudarali od njih.
Nekoliko pesama su bile poprilično mirne da bi kasnije Bert krenuo sa malo jačim zvukom gitare. Svaka pesma je imala neku, često pomalo otkačenu priču kao uvod. Rennie je spominjala Božić gde se tradicionalno skuplja porodica da bi se ponapijala i potukla između sebe a posle se i posvađala. Spominjala je i Albuquerque kao njihov grad gde ima mnogo provala godišnje. Čak je spomenula i provalnički par, oca i sina koji su provaljivali tako da je sin ulazio u kuće kroz vrata namenjena domaćim ljubimcima. Iz toga se moglo videti da su skloni tim pomalo uvrtnutim pričama i da ne vole ulepšavanje stvarnosti.
Rennie je poprilično bila diskretna u svojim muzičkim doprinosima, na gitari i bendžu, dok je Bert bio pomalo razbarušen i muzički a i u svojim pričama. Čitava atmosfera na koncertu je bila "ramshackle", poprilično opuštena. Rennie je rekla da bi se rado izgrlila i izljubila sa svima u sali ali da to ne preporučuje jer ima gadan američki virus prehlade. Bert i ona su se dopunjavali u doskočicama i to mi je dosta privuklo pažnje, više nego muzika. Zvuk na koncertu je bio čist i razgovetan, instrumenatlisti su odlično svirali pogotovo drugi gitarista na lap steel gitari, gitari i sintisajzeru. Čudni i zanimljivi zvuci su izlazili iz njegovih ruku.
Posle dva bisa, na insistiranje publike su izveli još jednu kompoziciju pa onda još jednu na Bertovo insistiranje iako je polovina publike već izašla. Meni su bili sasvim OK, ali uvek se nađe neki "paćenik" koji egzibicioniše i hoće da privuče pažnju. Razmišljao sam o upotrebi fizičke sile prema njemu ali ipak sam ja fin čovek, u najboljim godinama... pa da ne prljam ruke!
Definitivno lep koncert, doduše nisam doživeo "prosvetljenje", ali je bilo ugodno ušima a i ostalim delovima tela. Ekstazu ostavljam za sledeći put.
tekst - slobodan vlaketić
fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
